радио-аматеризам

Овим хобијем се бавим од 2000. године, као члан Радио клуба "Севојно" YU1AAX. Иначе, поента овог хобија је, за слабије упућене, коришћење радио станица и адекватних антена како би се успоставио контакт са другим радио аматерима широм света. Поруке које размењујемо су најчешће гласовне - значи разговарамо једни са другима, али се може комуницирати и телеграфијом, коришћењем Морзеове азбуке. Да не дужим причу, ко је разумео, разумео. Дакле, од 2000. године се углавном активно бавим радио-аматеризмом, од 2004. са личним позивним знаком YT1CW. Учествовао у више домаћих и међународних такмичења, а посебно поносан на резултате у HST (High Speed Telegraphy) такмичењима - три златне, две сребрне и једна бронзана медаља на државним првенствима у категорији јуниора, као и два учешћа на европским првенствима - Србија 2004. и Бугарска 2006. године. И даље се трудим да што више будем активан и уживам у дружењу и такмичењу, али нажалост, у ери Интернета ово је постао хоби који изумире. Управо због тога ми је драго да и даље постоји екипа из РК "Севојно" на челу са Миланом YU1ZZ и Буцом YТ8Т чији ентузијазам не јењава!


рачунари

Први рачунар је стигао у скромни дом Маринковића негде почетком 2000. године, за њега је издвојено колико би коштао полован Yugo "к'о чаша" стар пар година, али приоритети су приоритети. Од тада је постао саставни део свакодневног живота најмлађег члана горепоменуте породице, тј. мене. Почело је од бесомучног играња "Return to Castle Wolfenstein" тј. док нисам побио више Немаца него Бата Живојиновић, па се прешло на прве аматерске покушаје веб дизајна, програмирања у Pascal-u, цртања у Corel-u, фотомонтирања у Photoshop-u, a преко Mandrake i Ubuntu Linux-a завршило на PHP и MySQL апликацијама, као и Delphi програмчићима. У међувремену сам реинсталирао Windows, подесио приступ Интернету, ТВ карту, драјвере за штампач и решио још бар једно 150 врста рачунарских проблема свој ближој и даљој родбини, ближем и даљем друштву, ближим и даљим комшијама, Милки и Милији који продају воће и поврће на тезги код "Патуљка", као и баба Ружи, бабиној комшинки. Јесте да баба Ружа нема рачунар, али сам морао да меморишем канале на ТВ-у и да подесим "волуме" да би могла да чује дневник како треба, а заједно са њом и сви 100 метара низ улицу.


планински бициклизам

Ово је моје најскорије интересовање, које ни сам не знам одакле је потекло, али се испоставило као идеално решење за мене - седим, а бавим се физичком активношћу :). Свакако је корисно и више него занимљиво, посебно прави МТБ, односно вожња по макадаму негде у природи, а у околини Ужица заиста постоје природне лепоте које се могу на овај начин видети, пре свега кањон реке Ђетиње којим пролази траса некадашњег "Ћире" који је ишао за Сарајево, као и село Злакуса које је одлично за свакодневни тренинг. Oвo је моја уобичајена рута, позната и као Tour de Zlakusa :).
Иначе, љута звер коју тренутно возим је Capriolo Anaconda, модел за 2010. годину, има челични рам тако да вежба и бицепсе уз степенице. У плану је набавка мало боље машине, нпр. некa Merida, KTM или макар Polar Mirage за следећу сезону, а такође живим у нади да ћемо добити и неку бициклистичку стазу, за чију градњу одавно постоји иницијатива, али не и довољно слуха.

© 2011 - Марко Маринковић || Сва права задржана // All rights reserved